Ugovor od prvog dana, doduše na određeno i redovna plata, to je sve.

Jako mala plata, koja ni blizu ne odgovara radu i obavezama. Obaveze se stalno gomilaju, ja radim na kasi i imam čitavo odeljenje na prehrani da popisujem rokove i za to ODGOVARAM (znači ako istekne rok tražiće mi da platim), a nemam mogućnost da to odradim u radno vreme, nego se zahteva da dolazim ranije i ostajem duže, naravno neplaćeno. Stalno fali novina i cigareta, koje opet mi plaćamo od bedme 23000, onda namerno napravljen manjak na kasi od strane šefova koji opet morate platiti.... Rad na državni praznik je navodno plaćen 120%, ali vam tada smanje redovnu satnicu i topli obrok svedu na 100 dinara mesečno pa umesto 23000 dobijete 24000, a celu Novu godinu, Božić i Uskrs provedete u Rodi, po meni za džabe. Savet - prihvatiti posao samo u slučaju krajnje nužde i odmah početi tražiti drugi.

Počnite da razmišljate o radnicima kao o bitnom resursu firme, što ustvari i jeste. Manje novca u sponzorstva a više u ljudske resurse bi dovelo do mnogo kvalitetnije obavljenog posla.